(sad)
Čujem u daljini lavež psa
sve je tako mirno sem tog tužnog glasa
ulica nema u san se zakovala
sve je tako tiho, čak i ja.

(dva sata kasnije)
Poneki šum vetra uznemiri grane
krene da ih njiše a onda stane
ulica spava kao dete u krilu majke
a pas i dalje tužno cvili kroz sokake.

(mnogo kasnije u noć)
Kroz prozor sobe ulazi mesečina
niz cestu umesto koraka odjekuje tišina
ulica snom zanesena mirno drema
ni pas ne cvili više,kao da glasa nema.

(mnogo,mnogo kasnije u noć)
Tišina ni misli se ne čuju.