Sakupljam ih po kazamatima,
tundrama i pod vijavicama.
Njihove kazne ni vremenu
nisu izdržive:
raskomadani, uspavani
i oživljeni više od bezbroj puta.
Ovijaju se oko mojih prstiju
koji su nekada od njih rezbarili
cvjetove, strahove i zla vremena.
Stežu i cvile pod noktima,
dok ja, ozarena i strahopoštovana,
uranjam ruke u krematorij snova.