Naša mala sobica
suncem je obasjana,
kada sunce želi da
se skrije ono u njoj bdije.

Oko 222. milenijske
fotografije  Strikomana
zidovima lepršaju
šareni leptiri Žumberka,
puze zvijezde i ježinci
iz dubina plavog Jadrana…
i svakojakih drugih drangulija
tko zna iz kojeg grada
posloženih posvuda.

Radni stol i stolica
i za knjige polica,
tu i tamo pokoja grafika,
diploma i zahvalnica,
a za oko mi zapinje tekst:
”Misterija za me – igra počinje…”.

Naša mala sobica
kada u nju zađe sunce
postaje veća od mora,
veća negoli zelena gora,
a sunce se u njoj skriva
čak do kasnog popodneva.