Ljubav
i lišće
(jedna je krv)
pupaju isto
na granama nutrine
gde sve je odavno zaspalo
u dugom zagrljaju tišine.

Proleće
okidač
i za ljubav i za lišće
(budnost postaje iskakanje)
iz ničeg u nešto.

(lišće)

(a tek koža)

Još jedno ništa u nečemu
samo odumiranje
i rađanje
tebe u samoj sebi
još jedan susret
i jedno proleće
zauvek urezano u tebi.

(lišće i ljubav
kao ja i ti
jedna grana
mnogo ljubavi)

List
po
list
pupam
i venem
u
nedogled.