Lutanje
izgubljeno od bola do bola
umotano u prašinu slika
kao list samoće
prkosi vremenu
opire se rasutom pepelu od života.

Luta
prolazi u suzi
zamućene ne nazire snove
prazno ostaje prazno
za izgubljenim tek žal
talasi nose brod
a dušu hoće potopi jedan, jedini val.

Kap stakla u oku još zablista
i lutanje u kvadrat skroji
prošlo je godina mnogo
a smrt se života još boji.

Opran je otisak duše
na računu dvoličnosti života.