Marko je imao galeba
i galeb je imao Marka
mnogo je priča o njima
barkama pričala barka.

Znali su suton čekati
i blagu tišinu zore
more je voljelo ribara
a ribar je volio more.

Nakon obilnog ulova
a plova  je bogata bila
Marko bi popio bevandu
galeb odmarao krila.

.

I sada morem lutaju
i traže plove plave
prazno je more pod njima
i nebo iznad glave. 

Tužne su oči ribara
mog’o bi puknut od jada
jer galeb leti na smetište
velikog, tužnoga grada.