Izvoru moje radosti
morati ćeš mi oprostiti
što ću te ponovo rastužiti
i tvoje neostvarene želje
oceanima tuge će ploviti.

Možda se jednom zaustave
snažne bure nemira
tada ljubav ću ti moći darivati
u toplim uvalama zagrljaja.
Dani tuge i beznađa
poligoni za sreću će postati.
Oprosti ovoj želji što se rađa
pa putuje oprezno,sneno
do tebe u prostranstvima samoće,
možda bi ipak trebala
putem kroz trnje do tebe
mada zabranjeno si voće,
voće je najslađe
mladost to znade
kada se potajice noću krade
i starost voli voće
ali ga noću više ne krade
od uspomena srcu pravi marmelade.