Milan Drašković “Sonet za Kristabelu”

 

 Iz dvora kad se u gaj iskrade Kristabela,

za dragog da se moli pod granama klečeći,

pri dugim molitvama dušu svoju tešeći,

iz tame čuo se vapaj napaćenog tela.

.

Pred nemom Kristabelom prizor koji osvaja –

stradanje Džeraldine, deve s ljupkim imenom –

neko predosećanje kroz susret pod imelom,

zlo što se oglašava tražeći podsticaja.

.

Čudni propratni znaci pri pojavi neznanke,

nagoveštaji koji podsete na rastanke,

lišće dok miruje bez vetra u hladnoj noći.

.

Krvavocrven Mesec, doga pod mesečinom.

Uz mir očevog dvora, okružene tišinom,

zajedno u postelji, njih dve usred ponoći.

Nema komentara za "Milan Drašković “Sonet za Kristabelu”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.