Ja sam stanovnik želuca,

koji nije mogao hodati

bez mramornog srca.

Ja sam dvoruki, dvooki i ušati,

nesebično i sebično, pola čaše podignuti.

Ja sam označena stigma

osramoćene i svete ruže,

koja je namamila ose.

Ja sam „Dočekani“ milovanjem toplog vjetra,

i povijen pokrovom mrtvih i njihovih djela.

 .

Ja sam dar svojih blagoslova…

 .

Ja sam dani blata,

penjanje iz otvorenih zahoda.

Smrad kojih je u mojim noktima,

a nosnice pune kožnih dlaka.

.

Ja sam dani džina i džina,

opijen čišćenju i čistilištima.

Ja sam dani poricanja.

Ja sam sezona monsuna

kad pada kiša.

I kad su kapi kapale,

po mom okrenutom licu su trčale.

Upoznavao sam kišu laži i istine.

.

Ja sam dar svojih blagoslova

.

I taj dar sunce je po svemu,

milost i dobro u svemu.

Ja nisam Sunca pola,

nisam lovac, crv, vuk ili novo sunce,

koje ne raste i ne opada,

ili će se prevariti iluzijom pomrčine.

Ja sam svjetlo koje ne podnosi sjenu.

Ja kažem Svemiru;

Neka istina zasja kroz mene.

.

Ja sam ono što jesam.

Dar mojih blagoslova.

Ja sam pjesnik svakog slova.