Moja si daljina u daljini
možda nekad ili nikad shvatiš to
neka te zaboli moja sreća
jednom kad te probudi miris upaljenih sveća.

Moja si krivina u krivini
prašnik davno prošlih vremena
nepregledna pustinja što sporo teče
suza što gori,svako veče.

Moja si praznina u praznini
mrtva a opet samo ti postojiš
kao trag što se gubi u blizini
nisi tu a opet si tu da mi dušu obojiš.