Jutrom srebrne ribe bježe,

A u pijesku školjke leže

Ribara sve za more veže

Prazne mreže – one su teže.

Uhvaćena praznina plava

Tajna u snenom oku spava,

Vrište sos  i srce i glava

Brodolomci bez pravog splava.

 Al’  moru plavom  noć se svidi

Ohrabre se ribe i hridi,

Ribaru će tiho : „ Ne idi,

Sve se bolje dodirom vidi .“

Miluje ribar more svoje :

Pod prstima se ribe roje

Na dlanu se biseri broje

I tajne više ne postoje.

Jutrom srebrne ribe bježe…