Skeleti lađa počivaju u tmini

Alge im odavno prekrivaju rebra

Da vide zvijezde njima se učini

Kada jato bljesne ljuskama od srebra.

 

Prevari ih od stoljetnog sna koprena

Tada zasanjaju kako je noć vedra

A odnekud se pjesmom javlja sirena

„Uspravljaj jarbole, razapinji jedra!“

 

I čupa ih ta nadolazeća plima

Nekom toplom strujom iz kobnih okova

Zaplove brodovi, koliko ih ima

Uzburkanim morem do dragih dokova.

 

Mornari, pijani od morske plaveti

Mašu obali, ali tuga ih snađe

Oni su samo prevarene aveti

Koje na dno vraćaju uklete lađe.