Izmislih stih za dan kad mene ne bude bilo.

O, laste, dolazi noć stisnuta u pesnicu.

Poslednji blagi zrak na čudesnu završnicu

u srcu sna, uz pogled na porodično stablo.

 

Ptico, osvrni se na vreme koje je prošlo

u danu bez oblaka, pa sleti na liticu

izvan moga srca. Prah zlatni vilin konjicu

za kraj puta podari. Sačuvaj ono malo

 

reči u raspevanom plamenu. Zvezde sjaj i

tiha brda pamtiće neki čitač budući,

zarobljen sred knjige u poslednjoj čaroliji.

 

Obred za večnost, da ne zaboraviš poetu,

U neizvesnoj noći, uvek kući stižući,

ćutaću u ptici, u dugom snu i u cvetu.