Obred za večnost

Izmislih stih za dan kad mene ne bude bilo.

O, laste, dolazi noć stisnuta u pesnicu.

Poslednji blagi zrak na čudesnu završnicu

u srcu sna, uz pogled na porodično stablo.

 

Ptico, osvrni se na vreme koje je prošlo

u danu bez oblaka, pa sleti na liticu

izvan moga srca. Prah zlatni vilin konjicu

za kraj puta podari. Sačuvaj ono malo

 

reči u raspevanom plamenu. Zvezde sjaj i

tiha brda pamtiće neki čitač budući,

zarobljen sred knjige u poslednjoj čaroliji.

 

Obred za večnost, da ne zaboraviš poetu,

U neizvesnoj noći, uvek kući stižući,

ćutaću u ptici, u dugom snu i u cvetu.

5 komentara za "Obred za večnost"

  1. Mihaela
    Mihaela
    07/07/2020 at 6:29 am Permalink

    Obred za večnost, da ne zaboraviš poetu,
    U neizvesnoj noći, uvek kući stižući,
    ćutaću u ptici, u dugom snu i u cvetu.

    Samo pjesnik može darivati one koji dolaze! Jako lijepa!

  2. Marija
    Marija
    07/07/2020 at 6:36 am Permalink

    Na kraju ostaju riječi, one koje mogu premostiti vrijeme, koje mogu naći neko novo, osjetljivo srce. Moje se otvorilo ovim stihovima!

  3. Suzana Marić
    Suzana Marić
    07/07/2020 at 11:36 am Permalink

    Ostaviti sebe u stihovima za buduće generacije je nešto posebno, a to može samo pjesnik. Odlična pjesma!

  4. Lav
    Lav
    07/07/2020 at 6:47 pm Permalink

    Jako dobro pjesničko ostvarenje!

  5. Moon47
    Moon47
    11/07/2020 at 12:54 am Permalink

    Da baš dobro. Pozdrav

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.