Iznad otoka
magla

teška oluja
prema nama se
valja
grmi
nebo razbija
para
a ja se pitam
dok kiša pljušti

što se odjednom zbilo
i što to dovraga ne valja

šutni me
kao travku
prelomi
zgromi
samo nešto reci
opsuj
pogledaj
lomna sam
spremna
za predaju
za kraj
za zagrljaj

više
ne grmi
ne bljeska
ne tutnji

samo tišinu
čujem
trgne me
otkucaj sata
i škripa
starih vrata