Ona je rasla iz suze leptira
disala sazvežđa
mešala se u prvu kafu nekog oblaka
i drsko čuvala maštanja
izgubljenim bez kompasa

Ona je ravnoteža između godišnjih doba
tajna od koje cvet nag uvene
i opet procveta sa osmehom
na mestu gde samo svetlost ulazi
u tebe

Ona je magla na reci
nedovršeno delo mrtvog vajara
malo narandžasto sunce
umotano u prah spaljenih violina
zauvek prosut po krovovima sveta

Ona je dobra tišina

svoja je samo
kada oseti ljubav
kada je ljubav oblikuje
između dva udaha

Mile Lisica 10.10.2018