Poželećeš jednom
kvadrat moje kože
kad počneš ponirati u sebi
a nikog ne bude bilo
da dođe
da prelomi tišinu u tebi.
Poželećeš jednom
da smrt ne postoji
kad mutna tišina bude jasna
a duša posivi
otrgne se
i zauvek prazninom te oboji.
Poželećeš jednom
čašu čežnje prekapati u dodir
kad prođe vreme
i shvatiš da ti nedostaje
samo par kvadrata
moje kože.
(ne zaboravi)
Dva metra
uvek ću ti biti dalek.
Marija
Mihaela
boba grljusic
19/09/2012 at 8:58 am Permalink
Dva metra
uvek ću ti biti dalek.
Tako konačno.Uvijek prekasno. Veliki pozdrav Mile 🙂
19/09/2012 at 11:49 am Permalink
Jako dobra pjesma sa porukom 🙂
19/09/2012 at 1:22 pm Permalink
lijepo napisano,boli,ali odluka je donešena,uvijek dva metra daleko, ( kad praznina ti dušu oboji ,)pozdrav