Mile Lisica “Ruke”
Ujedaju me tvoji prsti
Ljubi me proleće u olucima noći
Sa jutarnje trave ustaju zvezde
Neke je ljubav zauvek pretvorila u rosu
.
Znam da si srećna
Kažu da prsti nemaju sećanja
Znam da se nešto dešava u kosmosu
Zbog čega sam i ja divlje srećan
.
Nikad ti neću reći volim te
Mada ti znaš da najviše je ljubavi tamo
Gde je najmanje buke
.
Nikada ti neću reći koliko te volim
Nema te reči
.
To mogu samo da ti pokažu ruke
Samo moje ruke
Suzana Marić “Moja Le “
Voljela je moja Le
one fine fritule
posipane šećerom
za doručak i s večerom.
+
Voljela je moja Le
naše lijepe obale,
svaki grad je posjetila
moju ljubav osjetila.
+
Voljela je moja Le
i skrivene uvale
tu bih je ljubio,
noći mnoge gubio.
+
Voljela je moja Le
luksuzne hotele
pa bi nakon dobrog jela
čašu skupog vina htjela.
+
Crnooka ta Leona
sva vražja je bila ona
pa je moja lavica
stvorila od mene slona.
+
Pobjegla je moja Le
ispred naše kapele
ja sam sa njom sreću htio
al’ sam bome ćorav bio.
+
Otišla je moja Le
lovit druge budale.
Suzana Marić
Milan Drašković “Sonet za Persefonu”
Znaj, najlepši si cvet na nisajskim livadama,
kraljica podzemnog sveta, žena mračnog Hada,
gorda pri svojoj tuzi u tamnim kočijama,
pred danima sumornim preostaje ti nada.
.
Zvana i Kora – lepota uzrokuje propast –
sudbinski dan kad se uzmu šest semenki nara,
Eleuzinske misterije u tvoju su čast,
čudesan dan kad te pesma Orfeja očara.
.
Očajnička težnja da se povrati sloboda.
Bez tebe nema harmonije godišnjih doba,
tvoja statua krasi muzej Herakliona.
.
Tvoja neprisutnost boli, majka te spominje.
Nesvakidašnja je sudbina takve boginje –
da i bogovi kleče pred tobom, Persefona.
