Raspeta sam na križu

Umorne kamene stijene,

Pramenovi kose drhte na povjetarcu

Lagano poput lišća.

U svojoj utrobi nosim pticu

Što pjeva šapatom

Da se čuje šum  orgulja

Kroz porozne i šuplje stijene.

                .

Šumske orgulje

Svakim trenom zvuče

Novom skladbom ugođenom prirodom.

                    .

Razapeta sam a ruke mi obavijene

Oko vlastite mene.

Ptica pjeva u mojoj utrobi šapatom.

Konji kradom prolaze kanjonom zbilje,

Srce mi kuca jačinom njihova topota

I zlatna griva im leluja

Kao  pramenovi moje kose…

                    .

Neću zaplakati nad svojim raspelom,

Ptica pjeva u mojoj utrobi…

Pročitaj cijelu poeziju

Jedan pauk već duže

pogađa moje vrijeme.

Zna da ću se slomiti

i čeka da može dopuzati,

pojuriti na mene…

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Ljudi, ne činite
svoja životarenja –
gordo nesnosnima. (više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Jasa

Še slutim v megli bežno silhueto,
četudi nate že spomin zgineva;
še vedno polno je srce odmeva
čeprav že kmalu bo minilo leto.
.
Če bi takrat, dekle, se vsaj ozrla,
zagledala bi le še ruševino,
le senco mene vpeto tja v temino,
le krik, ki se mi je izvil iz grla.
.
Sestavljam v verze pest utrinkov časa,
ki so edino, kar je še ostalo,
ko si odšla, ti muza temnolasa,
.
v srce si zasadila mi bodalo …
kjer gozd je rasel, zdaj je le še jasa,
na njej pa grob tih, ki prekrit je s skalo.

Pročitaj cijelu poeziju

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju