Sjetite se onih starih i bolesnih,

nemoćnih i siromašnih,

onih koji bi dali sve,

da imaju nekoga uz sebe.

                 .

Ne okrećite od tužnih očiju glavu,

ne ignorirajte osobu koja teško hoda,

jer vaša mala gesta nekome puno znači,

a vašem srcu to je sloboda.

                    .

Uputite često lijepu riječ

jer lijepa riječ za dušu je lijek,

pozdravite susjeda, neznanca, dragu osobu,

nije teško biti čovjek.

                  .

Ako vidite da netko pada na dno,

pružite mu ruke, budite tu,

jer možda su ga nečije druge ruke gurnule,

a vaše mu možda pomognu.

                        .

Budite uho koje slušati zna,

jer nekome to puno znači,

budite sunce koje zagrijati će nečiji dan,

a nikako oblak koji ga oblači.

                 .

Zagrlite nekoga baš danas,

ne čekajte sutra,

jer možda je nekome baš zagrljaj vaš,

jedina nada za bolja jutra.

Pročitaj cijelu poeziju

Nema toga ko dugotrajne boli voli,

da se hitro izvuče iz problema,

treba, u tren oka, da se osokoli,

iskričavim mislima put otvori,

mogućnost kad se promoli.

               .

Varnicama u pohode

da prednosti pobede

ne mora mahnitim galopom,

može i tiše,

mirnom vodom.

         .

Bez malera,

začkoljica se smesta otera,

a gde život nije fer

malerozan je smer,

beži od njega, eheeej.

              .

Oslobođeni od straha

i dinamičnih dvoumljenja

ne prezaju od mraka

i snoviđenja;

dva života nisu za poređenja.

                .

Diskutabilno nije

da život ume da dribluje,

ali ko se snađe na vreme

poseje sreće seme

za konstantno fer usmerenje.

Činjenica očigledna stoji

da odvajkada svako za sebe

samo najbolje želi,

za status se društveni bori,

samouvereno u toj igri gori.

Pročitaj cijelu poeziju

Zbogom ljubavi ove duše.

Oprosti ako sam ti izmamio duhove

u predzornim satima,

gdje još uvijek možda,

misliš na mene

s ljubavlju svake nedjelje,

poput molitve

božanstvu koje vidjet se ne može.

.

Želim da nađeš te hrabrosti

i kao mit preda mnom možeš stajati.

Iako, moja koljena će klecati

od obožavanja,

kao da dobivam duše spasitelja.

.

I možda ne bih bio jači za trčanje,

ali jači sam za povratak ulici,

nakaza na nevezanoj uzici,

govoreći “oprostite za riječi iznevjerene”

.

Zato prestani gledati kroz prozor,

gore na nebu i iznad moje glave.

Pokušaj mi reći da sam ti bio stvor,

duhovit nakon sumraka do zore,

s tom suzom u oku, kao moje more…

.

Zbogom ljubavi ove duše…

Tu je brava s ključem,

koja ne čeka nikad više

da se otključa srcem…

Pročitaj cijelu poeziju

Da u bezdan noći ne potone dan

da ga omče mraka mučki ne umore

da l’ na oči ikad došao bi san,

da l’ bilo bi zvijezda, da l’ bilo bi zore?

                         .

Jesenje se lišće sa životom bori

miješajući boje na šumskome platnu

i najljepšu sliku svojom smrću stvori

odjenuvši brda u odoru zlatnu.

                 .

Sunce na zazasku ljepotom dah krade,

vatre dok nestaju najjače nas griju,

iskušenja teška iznjedruju nade,

najljepše pjevaju ptice kada mriju.

               .

Stoga iskru nade u duši probudi,

u zlu i nedaći pronađi  ljepotu

pa i kad te sudba na kušnju osudi

nikad se ne prestaj radovat’ životu.

Pročitaj cijelu poeziju

Svako svjetlo je bolno

kad Bahanalijska drskost

zaplamti oči divlje želje,

u noći Pana i Dionisa …

Pa kako ne ponoviti prošlost,

sa zdravicom srca i uma;

„Zbogom pameti.

Zdravo mjeseče, daleko …“

.

Iako, sjećanja su vremena od prije,

ali opet vremena i nakon

što ih je zaboravilo vrijeme.

Jer je vrijeme samo „ono“ između,

kad svaka sekunda

želji je vječnost,

da poput pjene kapučina

iznad tamnog dna,

sakrit će noć izgubljenog sna…

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Spram Staklene knjižare bar ,,Boja hobotnice“,

dve verzije ubistva aura misterije,

pre partije pokera priča porno-glumice,

rasprsnuće stvarnosti primer vudu magije.

                                .

Kvart kojim mrtvi hode dah Buenos Ajresa,

uz horor Karpentera matine projekcija,

sanjajući anđela strah sred Los Anđelesa,

književne avanture stih Rubena Darija.

                              .

Čas zen meditacije svetlo usred pustinje,

zaboravljenih snova kreativno pisanje,

pesme nadrealista u kući bez satova.

                                   .

Lice iz zone senki s obrisom Lisabona,

kroz prostranstvo sećanja san o gradu divova,

pre poslednjeg sutona dok zove Barselona.

Pročitaj cijelu poeziju