Plakala je moje stihove
sa osmehom krvarila po papiru
uzela mi dah
uzela mi nade
samo da pod kožom bude moja
da me od sebe same više ne krade

Bio sam u svakom njenom nedostajanju
nemoćan da vrisnem
samo malo da zalutam u zagrljaj
njen
i daljinu oprostim
njoj
ponajviše sebi

Plakala je moje stihove
vernosti i neverstva u isti mah
samo nije znala
da ostala je zarobljena u mojim pesmama
u mojim očima
i nije ni slutila koliko mi nedostaje
koliko je bila i ostala moja