Prazni poniremo potajno
previše potiho
pomalo poraženo
padamo predugo,predato.

Pepelom posuti pišemo
pretužne patnje
posrnulih poleta
pre poslednjeg povratka.

Prikriveni po papiru
prašnici pepelnica
prizivaju patnju
perom posrnulog pesnika.

Puni ponosnog pucketanja
predati poetski
postajemo plodni
pod prstima poraza.

Poslednji prelaz pera
proliven poriče
plač ptica
poj pogleda
predaju poznatog
ponos prisutnog
parče pocepanog
pitanje prognanog
potrebu pustog
pesništva poniženog pesnika.