Abrakadabra! Abrakadabra!
Ispod čarobnog svilenog plašta
Provirila je njuška dabra
U glodavca me pretvori mašta.

Hokus-pokus! Ja prebacih fokus
S kopna na rijeku- i buć u prvu!
Sad me mami čačkalice okus
Plivam prema plutajućem drvu.

Al’ do debla već je ona stigla
Zubata, brkata i u krznu.
Kad zari zube oštre k’o igla
U istom trenu ja na nju trznu’.

Moj pogled je bio dug i mio.
Jedva se drveni jezik sabra:
S tobom bih kuću graditi htio
Od mene nema boljega dabra.

Ona će na to : Ja nosim ranu
Od nedavnog rastanka na rijeci
Pred svoje srce postavljam branu
Ti nekoj drugoj ljubav izreci.

Ja ne odustah već ludo hrabar
Poljubih ženku k’o da je žena
A ona uskliknu : Ti nisi dabar!
(U lijepu djevu preobražena.)

Bez pitanja što će dalje biti
Krenuli smo skupa do mog plašta
Jer tu ćemo se od svijeta kriti
Sve će drugo odraditi mašta.