Nepozvan
ogoljen
ukus razuma
ne odlazi
tu je
gasi šapat iluzija
opija
sabotiranu dušu
diše na pola
guši uzdisaj
traži balans
početak
ili
kraj puta.

Primljeno
ne osećam ništa
glas srca ne čujem
praznina
miluje zašivene nade
rat je
a gde je žrtva
nema je
možda
nema ni nas
čekam
šapat onog mi
ali ništa
gde si nestala ti
u noćima
nedostaješ
opet je noć
probudi se
dosta je kapljica
u mojim očima.

Negde između
srca i razuma
lutaš
kao duh
zakovan u četri zida
možda
je jeftino
potrošena ljubav
za nas
za zagrljaj.