Posusta li ljubav kada mladost prođe

Ili bude jača al’ se priznat boji,

Zavidi li itko, da joj kraj ne dođe

Pa si tako dane u sumnjama broji?

                               .

Poklekne li sreća ako duže traje

Gledajući osmjeh što blista na licu?

Možda čak pomisli da previše daje

Pa se krišom stopi u suznu kapljicu.

                          .

Gasi li se vatra što mladošću plamti

Tek sjećanjem bljesne nestala ljepota,

Da l’ je ljubav svjesna, da l’ može da pamti

Da je od sveg ljepša u srcu dobrota.

                                .

Popusti li nježnost u r’ječima, djelu

Pa nam samo t’jela tek rutina takne

Kad poljubac već je, višak drugom t’jelu

Pa glavom u stranu taj poljubac makne.

                                         .

Klone li nam duša kad nam t’jelo vene

Kad ne može više kao nekad cvasti,

Kad ne može strasno krv teći kroz vene

Bliže li se kraju sve životne slasti?

                             .

Sklopi li se oko kada sve to vidi

Kada shvati da je sve to samo kliše,

Onaj tko ostari neka se ne stidi

Nek’ ispusti suzu koja tugu briše.

                              .

Ustane tad ljubav i zamoli oprost

A i sreća svoje tamne misli briše,

Ipak je sve lijepo i mladost i starost

Ali mladost prođe, starost mudrost piše.

Copyright   (C)  autor: Đurđica Brčić