Ne mogu stati
nema mi pomoći
strepim i slutim te
zakovan u iščekivanju.

Pucaju niti neke
bojim se
lomi se ono hoću-neću
umišljam da sam kraj tebe.

Duša uporno šapuće pitanja
ja te i ne poznajem
ludilo trenutka postaje dovoljno jako
da bih ga se oslobodio.

Pričam sam
ostajem zarobljen u mislima
smejem se bez razloga
ne znam što da kažem
tebi
što da kažem
sebi
krhki je nemir
u srcu
u glavi.

Strepim i slutim te
u par kvadrata ove duše.