Jednoga dana mi ćemo se sresti

makar bila jesen kasna i žuta

vjetar će uvele godine mesti

na križanju tvoga i moga puta.

 

Na klupu uz more mi ćemo sjesti

kada nikog drugog ne bude više

vrapci će mrvice života jesti

i piti preostale kapi kiše.

 

Polako se raspliću niti klupka

hodaj i bosa i sama na cesti

srce k’o djetlić neumorno lupka

jednoga dana mi ćemo se sresti.