Budim se u drugom gradu

nasmejem se nebu

setim se tebe

i zagrlim prvu građevinu

snažno

opet te ljubim

opet te dišem

gladno

Koračam ulicama Rima

znam neću te sresti

onako usput

koračam i samo ćutim

i Rim ćuti

u svim svojim bojama

ćuti svoju lepotu

oseća kako te čezne srce

među građevinama sa kojima se grlili nismo

Budim se u drugom gradu

a čeznem grad

u kom se budi sve moje