Ja tvoj sam put
tvoj val poslije broda
što snažno obalu zapljuskuje
i ne da mislima spokoja
da se u srce ugnijezde.

Ti moj si jutarnji poj
grlice u krošnji tankih borova
što budi me snenu jutrima
kada potpuna tišina opija.
Bura sam snažna kao nemiri
u čijem moru samo jarbol ushićenosti viri
pa srcu ti neda da otkucaje smiri.
Ti moj si šareni pozdrav
na pučini ustreptalom suncu
što pore mi puni toplinom
i oči boja bojama duge,
ja tvoje sam zrnce pijeska
što ne zna za pustinje druge.