U nekom danu dokonom
kada ptice pjevaju lijeno
a more se nevoljko valja
u tom danu pospanom
tvoje oči prizovem.
U očima tvojim pitanja čitam.
Ja  odgovore ne znam.
.
Zašto je put postao stranputica,
zašto svatko svoje breme nosi?
Zašto se usud brine da nitko
tugom uskraćen ne ostane?
.
Ja odgovore ne znam.
Zašto sve teče i zašto se sretosmo
u nevrijeme?
Zašto se sudbina sudbinski trudi
da nas na suprotne točke odvuče?
.
U nekom danu dokonom
kada se Sunce u pijesku igra
prepoznam sva tvoja pitanja
i onda se pravim da ništa
ne razumijem.