(ušće)

Ostajemo još daleko
zatočeni u blesku sećanja
ponikli po rubovima prizora
zajedno sa nosačima kiša
stali predaleko odavde
a opet tu blizu
na nekom kraju
i nekom početku.

(zemlja)

Napuštamo granicu
neravne površine ostaju
da svedoče
po obodima duše
otkidajući noći od tame
u potrazi za vremenom
i vremenima koja dotiču širinu
muljevitog postojanja.

(nebo)

Kraj za nekog jeste
ali je i sam početak za nekog drugog.

Sloboda ili ropstvo života
ušće je zemlje i neba…