Sretnemo se često, ispod kože
osetimo čarolije naših lica
a onda opet saperemo tragove
ispod vlažnih trepavica.

Tražimo se po beskraju
s polja i iz unutra
blizu a daleko
lišeni prava da nas opet voli neko.

Podeljeni na dve kriške
pokušavamo biti jedno
da nam se opet oči sretnu
a da se ne osećamo nemoćno,bedno.

Između naših očiju je duga
usporena suza u zamućenim sećanjima
unutra je sve naše sem lica
a opet ništa za tebe i mene samo sitnica.

Da bi ponovo bili jedno
nedostaje nam samo skica
da bi se još jednom prepoznali
fale nam naša lica.