-Željka, ujutro ću ti ispričati sve, vjeruj mi da sada ne mogu. Dođi, legni i ti tu sa nama, jer je mene previše strah. Željka se stisnula uz majku i sina i tako su napola budni dočekali jutro.
Ena nije mogla zaspati,vrtjela se je po krevetu i proživljavala prethodne trenutke. Hladan znoj joj se slijevao niz čelo. Ustala je i sjela na rub kreveta. Ogrebotine su ju užasno pekle,pa je u kupaoni pronašla nekakvu kremicu kojom se je namazala i ublažila bol. Sunčeve zrake su već plesale po podu sobe,pa je Ena pošla u kuhinju,tiho zatvorivši vrata sobe za sobom. Skuhala si je kavu i kroz prozor promatrala ulicu. –Bože moj,moram što prije odavde! Moram se odseliti,a kamo? Gdje pronaći povoljnije mjesto za stanovanje od ovoga? Moram pregledati oglase i razgovarati sa Željkom, uz nju mi je lakše i ne bih ju mogla ostaviti samu. Poskočila je iz razmišljanja,kada ju je Željka zagrlila.
-Jutro,draga,ima li kave za mene?
-Ima, upravo sam i sebi skuhala, još je vruća. – Željka si je natočila kavu, pila ju je crnu bez šećera. Voljela se je u šali reći da je ona slatka i bez šećera. Sjela je na stolac i po običaju podvila jednu nogu ispod sebe. –Kreni, slušam! – Kao da izdaje zapovijed, Željka je pozorno gledala Enu.
Ena je započela priču sa svojim snovima, pa sve do noćašnjeg događaja. Željka ju je svako malo prekidala sa svojim upadicama-Isuse,majko božja,kaj,ma daj, ček, ček,ne vjerujem. Nakon svake upadice,Ena bi morala ponavljati prethodnu rečenicu.
-Stara, stop! Stani! Rekla si da na grobu piše Kovač?
-Da, tako piše,Željka . Znam što misliš i ja sam to prvo pomislila. Tako se preziva Dino .
-A kak mu se je ona nona prezivala? –Željka je pokušala pronaći poveznicu.
-Ne znam,pitat ćemo sutra kada dođu ovamo. Ena je odsutno promatrala zid u trpezariji.
Isuse,stara moja,ovo je poput najluđeg horora i još gore. Fakat bi napunila gaće da sam na tvojem mjestu. Ni zmisliti se nesmem babu .
-Slažem se s tobom, bolje ju ne zamišljati,neka vrag ostane u paklu. Sve me boli od straha,imam osjećaj da mi je polomljena svaka kost u meni.
-Čuj,daj si lezi tu na ugaonu, ja sam tu,a i Sven je danas doma. Hajde,ustani i legni malo, ja ću obaviti sve što treba, a ti odmori. Željka nije dozvolila protivljenje, već je Enu fino ušuškala . Popila je i tabletu za smirenje,pa je napokon zaspala. Željka je prostirala rublje vani dok se Sven probudio. Tapkajući, dječak je otišao do frižidera,izvadio mlijeko kojim je zalio pahuljice. Vidjevši ga kako jede, Željka se se s ljubavlju nasmijala.
-Hej,ljubavi, a teti Željki malo ? – obožavala je tog plavookog dječaka, nikada joj ništa nije bilo teško učiniti za njega , on je bio njen mali princ,a ona njegova ruža i teta Željka. Ena se probudila i promatrala ih. Polako je ustala uz bolnu grimasu .
-Mamice, ja sam doručkovao! Nisam te htio buditi, pa sam si sam napravio pahuljice. Dječak je potrčao i raširenih ruku zagrlio Enu oko struka. Ona se je sagnula i unatoč boli poljubila mu meku kosu . Rana ju je boljela, ali je pretrpjela, jer joj je danas itekako godio ovaj zagrljaj prepun ljubavi.
-Ljubavi, idi se obuci, pa idemo do grada, popodne imamo posla!-Ena je poljubila sina ,te ga uputila u sobu.
-Ena, hoćeš li ti moći hodati po gradu ovakva? Daj da nazovem Anu, ti napravi spisak ,pa neka oni kupe usput što ti treba. Ena je bila zahvalna na Željkinoj brizi. Danas nije imala snage za ništa, a pogotovo ne proći pored groblja . Nazvala je iz svoje sobe Anu i objasnila joj što da kupi i dva puta joj je naglasila da nikako ne zaboravi torte i kolače.

-Ana i Dino su obavili kupnju po spisku. Bilo je tu raznih grickalica, igračaka, dva tri CD-a zabavne glazbe, koju je sven rado slušao. Kada su došli u slastičarnicu već ih je čekao ogroman violinski ključ od čokolade. Kolači su bili zapakirani u kutije. Ana je izvadila novac da plati, ali ju je stariji gospodin odbio. Enin šef nije dozvolio platiti slastice,već ih je darovao slavljeniku. –Ovo je naš poklon!-sa smiješkom je doviknula šefova supruga . -I ovo! Dodala je još dvije ukrasne vrećice –Čestitajte Svenu rođendan i pozdravite Enu. Recite im da je ovo poklon od nas i neka se ne ljuti što nije veći .
Ana je bila ganuta,tolikom pažnjom jednog šefa,pa je samo promucala neku vrstu zahvale, te je ruku punih poklona i kolača izašla van. Prodavačice koje su poznavale Enu su isto nakupovale kojekakvih poklončića za malenog. Ana je kupila poklone za slavljenike,pa su krenuli prema Eninoj kući.
-Dino, naša Ena je presretna što radi za ovog čovjeka. Koji šef danas radniku kupuje rođendanske poklone, a pogotovo njegovoj djeci ? Ovaj čovjek je izuzetak.
-Vidiš da ima još dobrih ljudi na svijetu, Draga!
-Vidim, a ti si najbolji od svih ! –Ana je zvučno cmoknula Dina u obraz,smijući se.
Nisu pravo ni parkirali pred kuću,kad se na vratima pojavio Sven. Dječak je izjurio iz kuće raširenih ruku i s velikim uzbuđenjem pozdravio goste. Poletio je prvo Ani u zagrljaj ,a onda se srdačno pozdravio sa Dinom.
-Dušo moja, najdraža, ljubavi moja, hajde pomogni nam da unesemo sve ove stvari u kuću!-tepala je Ana dječaku, koji je oduševljeno poskakivao oko njih.

-Teta, ova torta je baš fora,super je!-kliknuo je dječak ugledavši rođendansku tortu.
Užurbano je kupio vrećice iz auta i pojurio u kuću vičući na sav glas. –Mamaa,teta Željka, pogledajte moju tortu,predivna je !-Dječak je bio sav rumen od uzbuđenja.
Ena je polako ustala i krenula u kuhinju pomoći raspakirati stvari. Ugledavši majku,Sven joj je pružio ruku kako bi joj pomogao da uđe u kuhinju. Ena je bila iznenađena ugledavši ogromnu tortu.
-Ej, Ana, ovo je nekakva pogreška,ovo nije naša torta. Ja to nisam naručila,očito da je došlo do nekakve pogreške!-Ena je bila pomalo zabrinuta.
-Draga, ovo me je čekalo u slastičarnici,a ovo su vam poslali šef i šefica i djevojke iz slastičarne. Ana je Eni pružila pune ruke vrećica.
-Ček, stani malo! Šef je poslao ovu tortu? Podigavši obrve ,Ena je promatrala upitno Anu.
-Da, on ju je poklonio Svenu. Ja sam htjela platiti,kako si mi dala naputak ,ali on nije dozvolio. Pogledaj što je još poslao,ove dvije vrećice su od njih .
Ena je pogledala sadržaje vrećica i zaprepastila se. U vrećici je pronašla skupi parfem, svilenu maramu na kojoj je bila prikvačena čestitka. U drugoj ,većoj vrećici bilo je svega, ena je sinu prepustila da uživa u iznenađenju vadeći poklone. Uz čestitku,šef je Svenu poslao knjigu najpoznatijih klavirista s notama njihovih najuspješnijih djela. Bilo je tu albuma sa pripadajućim sličicama i hrpa slatkiša.
Ena je ostala bez riječi. Nakon što se malo sabrala, nazvala je šefa da mu zahvali i da ih pozove na ručak.