Zvezdama ranjen, darove drugog neba

ti bi da primiš. Dok tražiš netaknuto,

mučen sumnjom da postoji takvo mesto,

plava tišina nešto je što ti treba.

 

Magnet ponora otvara svoje dveri

čauri noći. Mašta kad se otrgne

gravitaciji, zavesa kad se digne

s uspomena i senki dalekih stvari –

 

tad te dotakne lepotom što ne prašta

duboka tmina. Svet gledan trećim okom –

kameni idol, kip sa zlatnim jezikom.

 

Progonstvo zvezda – prostor tad te proguta,

nečitak svet i predugo putovanje,

tu gde je vreme vodič kroz nestajanje.