Ima li te više

ili te ima manje

nakon dodira

sumnje me lome

uzburkam more

ono otrpi

zašumi i ušuti

sve zatomi

Kalista spi na dnu u očevoj kući

ohrabrena otvaram oči

nahrupi nebo

potom i ptice

iz plasta nemira kradu  mi travke

travke javke

okreću lice i naličje

traže  znakove

koji govore

i kad šutim volim te

Kalista se usnu smiješi

Škaklja more

zatvaram prozore

Od ili do nemira

nisam posve sigurna

kazat će mi se