Treba mi sitnica mrva boje da napravim skicu poslednji akvarel tebe. Treba mi katran orginalnosti kap vode u kistu slutnje dah spektra tajnovitosti da naslikam da oživim poslednji akvarel tebe. Treba mi umjetnost dodira sinonim svetla i sene da dam život galeriji poslednji akvarel tebe.
Arhiva > lemi86
miris ljubavi
Još uvek me zbuni miris kiše i ispucale zemlje dah još zadrhtim od ljubavi iako je od nje ostao samo prah. Još me drži ono nešto u vazduhu što zatreperi još sam uvek onaj dečak koji samo ljubav želi. Još me opije svaka reč što na tebe mene seća još smo mogli biti sretni kao […]
odlaziš
Odlaziš podne je odavno prošlo čekam taj zadnji zagrljaj tvoj pre nego zatvoriš vrata naša vrata zauvek. Odlaziš znam koliko gubim sretan je onaj kraj koga ćeš da se budiš prosto je to što me baš sad boli sve to pokidano i zauvek izgubljeno. Odlaziš nemam šta da ti kažem a jedino sam tebi uvek […]
ludost
Znaš li draga da li je ludost utočište u očima sanjara ili se samo mesečina budi šapatom zaljubljene žene. Srešćemo se opet negde krenuće muzika naših pogleda kao pred kišu uzburkaće se tišina. Čekaću te u vazduhu svakog novog svitanja kao deca poljubac prvi drsko na usnama. Možda si ti već nečija ja to ne […]
zbog ponosa
Posle svega pitam se da li još postojim jesam li ja još ja da li sam onaj stari od pre pre nego si otišla. Posle svega što je bilo pitam se zar je vredilo sve ono ono što smo gradili godinama ostaviti zbog ponosa. Posle rastanka malo se šta ima reći gotovo ništa krivi smo […]
ples pod maskama
Hvatam neuhvatljivu tebe zaneseno tražim korak više gubim dah dok srce pleše poslednji tango kiše. Padaju kristalne niti klizi haljina negde u struku sklapam mozaik tebe miriše duša tvojih ruku. Prosipam pogled u pogledu kao da hvatam korake snene svetlucaju staklene perle dok plešu maske zaljubljene.
nešto
Kažem sebi nije važno a dobro znam da važno mi je voleo bi da razumeš moja ćutanja bar jednom kad se sretnemo. Živimo svaki put ispočetka ne plašimo se kraja,već čekanja zagrli me da te sanjam i ove noći ispočetka. Lakše je osuditi nego razumeti postoji u nama nešto što […]
žeđ
Urezujem ispod kože trenutak bojim krv iz nade u veru čuvam te kao ključeve tajne u zrnu peska tražim ti meru. Postajem samo tvoja obala krojena za samo tvoje oseke i plime nedostaješ a tako si moja ugasi ovu žeđ,dođi i uzmi me.
i sećanja blede
Izgubio sam ono nešto dok sam pokušavao da shvatim tebe opet sam kidao listove i opet izgubio sebe.
