Pitam se

zavidim li

vetru

kiši

što mi kradu dodir tvoj.

 

Daleko od jave

idem

okrećem se

tražim osmeh

tražim tebe

slatku

lepu

rascvjetalu

kao polja suncokreta.

 

 

Okrećem novi list

bojim

pišem

umirem

u potrazi za snom.

 

 

Sanjam

ponekad

ne baš lepe snove

onako

prosečno

skroz nevažno.

 

 

Nećeš me shvatiti

bojim se

osude

poraza

uspeha

kiše

želje tvoje.

 

 

Kidam listove

bacam

lomim

tražim

uspomene na tebe.

 

Gde si pobegla

sama

prkosna

ponosna

puna čednosti neke.

 

Tražim te

duboko

danima

tebe

samo tebe.

 

 

Jesi li zaspala

negde

sama

sa namerom

samo da bi te tražio

reci

ako jesi.

 

 

Pišem a nema smisla

bežiš

postaješ neuhvatljiva

skrivaš se

pitam se zašto

čemu

još nisam shvatio.

 

 

Igraš li neku igru

bez pravila

tek onako

u prolazu

da ratujemo

srcima

umesto metaka.

 

 

Pucaj

okončaj ovu agoniju

gađaj

budi precizna

hrabra

kad budeš odlazila iz mog sna.