Spomeni me u pritajenoj oluji
što seže sve do Dugog otoka
i raznosi smolu po rasušenom tlu
tamo se tišina odvaja od mirisa divlje kadulje
i spava u zapjenjenu moru
tamo ostadoh zauvijek zatočena
u licu golog kamena
s pogledom u plićacima

samo me spomeni
ondje gdje se modrine spajaju
bez nade, bez žali, bez očaja

ne požuruj svoje korake
neka se nastane u moje
što rastu u drači pod čokotom vinove loze
i ne napuštaj naše dvorište
obraslo hrapavom korom badema
spremi ga s druge strane ogledala
da se sjetim
kada ga slučajno nazoveš mojim imenom