Utihnule su ptice u krošnjama-dan odlazi.
Nebo se u grimiz obuklo- dan odlazi.
Gledam tu paletu boja
Na nebeskom platnu dok-dan odlazi.
Upijam u sebe 
Zadnje sunčeve zrake -dan odlazi.
Tišina se polako šulja
Grleći me i šapućući – dan odlazi.
I jezero je svoje ogledalo ulaštilo
Za Lunu putnicu jer-dan odlazi.
-Kamo? -pitam se opet.
-Kamo to svaku večer-dan odlazi?