Kakvi smo danas postali ljudi,

svako svakome na prvi pogled sudi,

a nitko ne zna što se u nečijem srcu krije,

ali suditi…to teško nikad nije!

                           .

Kad vidiš krupniju osobu,misliš:

” Vidi kakav je, koliko jede”,

i često tvoje misli i bez riječi uvrijede,

a ne znaš, možda ga bolest muči,

a on ne govori ništa, već u njemu teška bol čuči.

                               .

Kad u prolazu vidiš osobu mršavu do kosti,

prvo što ti na pamet padne:” Bože, zašto se ne dovede u red?”

zašto umjesto da uključiš pamet,

sudiš na prvi pogled?

                 .

Do tebe tužan beskućnik sjedi,

a tvoj pogled pun je bijesa,

u tebi osuda odmah bez pardona:

“Sigurno pije pa ne zna gdje mu je adresa”.

                        .

Zašto mu okrećeš odmah leđa,

umjesto osude, ruku mu pruži,

očima često ne možemo vjerovati,

već onome što osjetimo u duši.

                       .

Kad vidiš osobu povučenu, da samo šuti,

neka ti prva misao ne bude:” Kakva čudakinja je to”,

ne znaš što živi u srcu njezinom,

možda je baš danas nešto slomilo.

                         .

Ne znaš, čovječe dragi, zato ne sudi,

zar je tako teško saslušati?

Ne okreći glavu, jer ne možeš znati,

sutra i tebi može teški teret na put stati!

                          .

I od tebe mogu okrenuti glavu,

kao što si od nekoga okrenuo ti,

i tebi mogu suditi

kao što i ti nekome sudio si.