Federiko Garsija Lorka „Tamaritski divan“

Desi se ponekad da vam u ruke dospije malena knjižica stihova koja vam ispuni večer i s čijim se odjekom sljedećeg jutra budite. Takva je knjižica „Tamaritski divan“ Lorkine   zbirke dvanaest gazela i osam kasida „Divan del Tamarit“ u prepjevu prevoditeljice Ane Stjelje. Prepjev Lorkinih gazela i kasida posvetila je  prevoditeljica dragom prijatelju Milosavu Buci Mirkoviću ( 1932. – 2013.)  koji nije doživio izdanje knjige, baš kao što ni Lorka nije doživio izdanje svoje zbirke „Divan del Tamarit“.

Odlaze pjesnici, ali ostaju oni drugi koji svojim znanjem, talentom i velikim senzibilitetom daruju  život njihovim stihovima, pa ih i tiskaju u vlastitoj nakladi.

U uvodnoj riječi Poetika dela „Tamaritski divan“ Ana Stjelja naglašava:“ Ovo delo, malo po obimu, ali veliko po dubini meditativnosti kojoj se njegov kreator prepustio, peva o ljubavi, životu, smrti, i to u onom iskonskom obliku. Posmatrajući ceo „Tamaritski Divan“, može se napraviti glavna distinkcija između prvog dela koga čine gazeli, i drugog koga čine kaside, pri čemu su Lorkini gazeli uglavnom posvećeni ljubavi dok su kaside više inspirisane metafizičkim temama.“

I zaista je tako. Djelo je maleno po obimu, a ispuni cijelo srce, razigra meditativnu sklonost uma. Uz izvrsne prepjeve Lorkinih stihova, čitatelj neće ostati uskraćen ni za jedno objašnjenje pojma koji bi mu mogao biti nepoznat. Tako prevoditeljica napominje:“ Kula Tamarit predstavlja deo Stare kule Santa Pole koja se nalazi u istoimenom primorskom gradu, na jugu Španije. Smeštena je nasred vode  i deo je nacionalnog parka „Solane santa Pole“.

Tamarit je i naziv poseda čiji je vlasnik bila jedna porodica u Granadi. Kula Tamarit izgrađena je u 16 veku i predstavljala je utvrđenje koje je napravio kralj Filip II kako bi se odbranio od napada pirata i Mavara.“

Kako bih vam priuštila uživanje u jednom dijelu knjige, donosim jedan Lorkin gazel:

 

Gacela del amor que no se deja ver


Solamente por oír
la campana de la Vela
te puse una corona de verbena.

Granada era una luna
ahogada entre las yedras.

Solamente por oír
la campana de la Vela
desgarré mi jardín de Cartagena.

Granada era una corza
rosa por las veletas.

Solamente por oír
la campana de la Vela
me abrasaba en tu cuerpo
sin saber de quién era.

 

Gazel o ljubavi koja se ne dâ videti

Samo da bih čuo

zvono Vele

stavih ti krunu od vrbene.

 

Granada beše luna

Među bršljenovima ugušena.

 

Samo da bih čuo

zvono Vele

svoj kartahenski vrt sam počupao.

 

Granada beše

ružičasta srna na vetrokazu.

 

Samo da bih čuo

zvono Vele

sagoreo sam u tvom telu

ne znajući  čije je.

 

 

 

Federiko Garsija Lorka

TAMARITSKI DIVAN

(Divan del Tamarit)

Prevod sa španskog: Ana Stjelja

 

Izdavač: Ana Stjelja

Dizajn korica, lektura: Ana Stjelja

[email protected]

 

Recenzija: Milosav Buca Mirković

Priprema i štampa: Čigoja

[email protected] com

ISBN:978-86-909509-7-3

 

Članak napisala: Marija Juračić

 

 

9 komentara za "Federiko Garsija Lorka „Tamaritski divan“"

  1. AnjaL
    22/03/2019 at 8:17 pm Permalink

    Super, voljela bih pročitati.
    Lijepo je da ima i španjolski tekst jer se dade naslutiti kako se izgovara. Zvuči moćno.
    E, sad imam pitanje vezano za formu ove gazele koja odstupa od forme kakvu smo mi ostali pisali. Je li to izuzetak, ili?

  2. Tonka
    Tonka
    23/03/2019 at 11:05 am Permalink

    Marija, napajali smo se Lorcom cijele mladosti, a ni u ovim godinama ne možemo odoljeti toj ljepoti. Pozdrav i hvala što dijeliš s nama. 🙂

  3. Marija
    Marija
    23/03/2019 at 8:46 pm Permalink

    Anja, gazel je pregazio mnoge prostore i stoljeća dolazeći do nas. Širio se u raznim pravcima i svaka je kultura dodavala nešto svoje. Španjolska je mnoga stoljeća bila pod direktnim utjecajem islamske kulture pa je Lorka slijedio taj vid. Mi smo bili pod utjecajem ruske, njemačke, talijanske (Dalmacija) i francuske književnosti, a gazel je u Europu prvi donio Goethe, a od njega su ga preuzeli Vraz (Jakob Frass) i Prešeren. Oni su voljeli gazelu s refrenom pa smo nastavili njihovu tradiciju.

    Tonka, drago mi je kad se javiš. veseli me što će 3 autora gazela dobiti Tamaritski divan kao dar. 🙂

  4. AnjaL
    23/03/2019 at 10:05 pm Permalink

    Hvala, Marija, na divnom i iscrpnom objašnjenju. Veliki pozdrav šaljem😊

  5. katarinab
    katarinab
    23/03/2019 at 10:13 pm Permalink

    Marija, uživam čitajući Lorcu i hvala ti što nam pružaš to zadovoljstvo i užitak na portalu. Prelijepa mi je ova gazela u prijevodu, hvala i Ani.
    Lp! ☺☺

  6. boba grljusic
    boba grljusic
    23/03/2019 at 10:18 pm Permalink

    Dan nije izgubljen kad god se nešto lijepo pročita i nauči
    hvala Marija
    pozdrav

  7. Marija
    Marija
    24/03/2019 at 11:10 am Permalink

    Čini se da svi volimo Lorku, a ovako lijepi prepjevi omogućuju nam tu ljubav. Hvala što dijelite ljubav prema njegovoj poeziji.:)

  8. Ljerka Varga
    Ljerka Varga
    24/03/2019 at 12:41 pm Permalink

    Volimo Lorku…on je posebna ljubav…hvala Marija na članku…radujem se uvijek Tvom opisu predstavljenog, čitajući…zeleno, što volim zeleno…L.P.
    Hvala i Ani Stjelji na prijevodu…Čestitam…L.P.

  9. Murtulica
    Murtulica
    24/03/2019 at 7:39 pm Permalink

    Potpuno se slažem s Bobinim komentarom.
    Čitajući, nametnulo se i meni pitanje, koje je Anja postavila. Mare, hvala ti na objašnjenju:)

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.