Htela je dotaći kapi kiše
(dotakla je moje lice)
nežno
(a onda je spustila pogled)
zbunjeno
(kao da je želela to čekanje)
prekapati u samo jedan dodir
(stvarnosti)
prosuvši kišu čežnje.

Stala je
odajući tajnu
(a prsti u pola dodira skinuli su maske)
ni slutila nije
da probudila je pesnika u pesniku
(zauvek odvajajući ga od tela)
odvajajući se i od same sebe
kao balerina što hoda po vodi
u želji da dotakne savršene daske.

Dotakla je trenutak
a vreme je i dalje ostalo nezaustavljivo.

(Hod po vodi
odoleće vremenu
a mogu li srca
srcu
videćemo
još uvek kiši
još uvek hodamo po vodi)