Još jedna ljubavna priča

Podzemni, tajni, gospodar sam tog zdanja,

unakaženo lice skrivam pod maskom,

kad dođe veče – tad iz tame izranjam,

sav opčinjen tom pozornicom i pesmom.

 

Ljudi prozvaše me ,,Fantom iz opere”.

Noći jedne, u pustom zdanju, ugledah

ženu zbog koje trpeh bol k’o nikad pre.

Njen stas i glas na sceni – oduze mi dah.

 

Stupih pred nju bez uklete obrazine.

Lepotica i zver, kazaće zli jezik.

,,Ne plašite se, gospo.”, rekoh. ,,Snevam sne,

nestvarne vaše lepote ja sam vernik.”

 

Zanosne oči pogledaše me meko,

usne rekoše: ,,Zovem se Manon Lesko!”

3 komentara za "Još jedna ljubavna priča"

  1. Marija
    Marija
    13/07/2020 at 7:09 am Permalink

    Lijepim si stihom oživio tu priču!

  2. Mihaela
    Mihaela
    14/07/2020 at 6:13 am Permalink

    Mnogo je ljubavnih priča, ali rijetke su ovakve!

  3. boba grljusic
    boba grljusic
    14/07/2020 at 10:41 am Permalink

    različito ,novo i izuzetno!
    pozdrav

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.