Jutros me dan
dotakao
prostranstvom
lepotom
rukom od oblaka
budnošću zaspalog
širinom voljenog
životom tek rođenog.

Mirišem ga
u okviru
i mimo okvira
obešenom o zid
kraj vrata
čujem ga u treptaju
osetim sve ono neosetno
a čarolija traje
dugo
neviđeno do kraja
u zagrljaju sretnom
u rukama punim zagrljaja.

Jutros je dan
obojio dubine
dotakao mnoga srca
umio lica
leteo daleko u daljine
preko mora i još zaspalih ulica.

Jutros je dan dobio i nešto moje.

Osmeh.

I još jedan
i još jedan…

Topli osmeh.