Nisam učila ekonomiju
pravne znanosti nisu mi blizu
ja jedva neki stih sklepam
ja ne mogu objasniti krizu.
*
Ali znam što me naučila pokojna
mi baba: Troši onoliko koliko imaš.
Nitko ti ništa ne daje džaba
ne voli te onaj od koga primaš.
*
Novac je danas najskuplja roba.
Reklame kažu- kamate male.
Ne kupuj novac, ne budi ovca
i naše babe to su znale.
*
Rad vam je preskup
kažu nam moćni
u trećem svijetu i djeca rade
tamo će gradit tvornice svoje
tamo se duša robova krade.
*
Sada bez posla ostaju mladi
u zemljama mnogim diljem Europe.
Račun se plaća, kriza se množi
vuk i janje u istoj su koži.
julija
Suzana Marić
29/09/2012 at 4:25 pm Permalink
ova je posebno dobra
sijedim u birtiji sam
niš’ im ne dam
neka ih je sram
ova država je čisti blam
hodam spomenicima rata.
kažu sve su neki stekli od zanata
tv, ormar, koji zlatni zub
ma sve je to stiglo na rub
lažu, kradu
pričaju krivu baladu
boli me UVCE za sve
vozim auto bez krova
pijem wiski star sto godina
jedem sir sa puno plijesni
i vi me pitate je li loše?
naranča draga Marija
29/09/2012 at 4:48 pm Permalink
vuk i janje u istoj su koži.
..i kako da ja sad razlikujem janje od vuka 🙂
Posebno dobra pjesma, pozdrav Mare !
29/09/2012 at 5:10 pm Permalink
jako dobro marija, lagano teče, a sve reče.
song dobra ti ova, a taj pljesnivi sir u kabrioletu treba zalit wiskačem
pozdrav
29/09/2012 at 5:43 pm Permalink
Hej, dragi ljudi, skužili mi njihove igre 🙂
29/09/2012 at 8:38 pm Permalink
Mudre babe;-) Pozdrav Marija! 🙂
29/09/2012 at 8:39 pm Permalink
trebalo bi ih više slušati. Pozdrav El 🙂
29/09/2012 at 8:40 pm Permalink
Bravo Mare! Jest da smo skužili igre ali ne vrijedi puno. “The Busines must go on”…i dalje sve po starom.
Lijep pozdrav!
29/09/2012 at 9:50 pm Permalink
Malo su se prešli jeftinom radnom snagom trećeg svijeta. Radnici bez posla nemaju kupovnu moć pa su zemlje došle u krizu. Kome će prodavati svoju robu? Sve je povezano i sve se osvećuje 🙂 🙂
30/09/2012 at 12:47 pm Permalink
Naročito dobro! Pozdrav, Marija! 🙂
01/10/2012 at 3:35 am Permalink
Pozdrav Marija!
Nema krize dok ima ljudi što vide i duša koje još uvijek dišu.
Pa mogu zapisati, obilježiti , reći : ” NEMOJTE TAKO, NEMOJTE VIŠE!”
Bake su bezvremene mudrosti prenosile s koljena na koljeno , na nama je da ih održavamo na životu u stihu , u pisanoj riječi.
Bravo Marija!
01/10/2012 at 11:58 am Permalink
Moram se javiti povodom marissinog komentara i samo reći: Moje čestitke i naklon za takav stav, razmišljanje, zaključke, zrele i zdrave poglede na život !
Veliki pozdrav tebi i Mariji, još jednom ! 🙂