Demoni su ti dušu nagrizli

Otrov svoj u srce ispustili

Zaplesali su s tobom svoj zluradi ples

A ti se predaješ, toneš u glib, u jal

Pred zjenicama ti je iskrivljena slika

A dahom svojim nemir stvaraš

O, stvore ljudski, strgni krila demonska

Kandže otrovne uvuci

Jer ljubomora je vir pakleni

U čiji krug rado odlaziš

Ne truj cvijeće oko sebe

Jer nekada si ga sa osmijehom brao

Ne drobi ga u bijesu svome

Korjen je njegov u zemlji

I vratit će se jednog dana

Procvasti ponovo

A ti, ti ćeš ga opet gledati

Iskrivljenom slikom