Malo nas ima
na kiši
kad ćutim
kad ćutiš
a ona kaplje
ranjena
od čežnje
bezbojna
isplakana
a opet obojena
čekanjem
još jednog mimoilaženja.
Blizina nas deli.
Malo nas je ostalo
na kiši
još po koja kap
razvezana ili u čvoru
tek toliko da osetimo
na koži
cepkanja
tuge i neba
u još jednom izgubljenom molu.
Daljina nas još uvek ima.
Lav
Marija
13/08/2012 at 8:30 pm Permalink
Malo nas ima
na kiši
kad ćutim
kad ćutiš
a ona kaplje
Lijepo si oslikao tu ljubav koja kao da se topi, pomalo nestaje, a opet je ima. kao da se guši u svojoj blizini, a raste u udaljavanju. Lijepu večer želim 🙂
13/08/2012 at 9:03 pm Permalink
Malo je ostalo od svega.Kiša i vrijeme su svoje učinili.Lijepo i poetično Mile.
Pozdrav!
14/08/2012 at 5:54 am Permalink
Kisa i ljubav idu zajedno, sudbina rascepanog neba i srca.
Lepo napisano Mile. Pozdrav 🙂
14/08/2012 at 6:21 am Permalink
hvala vam svima.lep pozdrav…
14/08/2012 at 7:09 am Permalink
“tek toliko da osetimo
na koži
cepkanja
tuge i neba”
14/08/2012 at 10:14 am Permalink
Blizina nas deli.
lijepa ljubavna pjesma
puno pozdrava
sfd
14/08/2012 at 11:32 am Permalink
hvala…