Malo nas ima
na kiši
kad ćutim
kad ćutiš
a ona kaplje
ranjena
od čežnje
bezbojna
isplakana
a opet obojena
čekanjem
još jednog mimoilaženja.

Blizina nas deli.

Malo nas je ostalo
na kiši
još po koja kap
razvezana ili u čvoru
tek toliko da osetimo
na koži
cepkanja
tuge i neba
u još jednom izgubljenom molu.

Daljina nas još uvek ima.