Slika preuzeta s http://hr.wikipedia.org/wiki/

Noć me lako vuče u jesenji kliše'

kad postaje tiše  glasnije su kiše

pa dugo kisnem, a tuga k'o da pada

niz najviši slap divljeg vodopada.

Ali onda hrabrije pogledam u vis

iznad moje glave stoji Manneken Pis

figura dječaka što je spasio  grad

pustivši  u tankom mlazu  vodopad.

I tada ja opet čujem iz visine

živio mi dugo i sretno moj sine

pa se nasmiješim zbog tatine zdravice

a po meni teku slapovi Kravice.