Marija Juračić “Paprika” – Hrvatski glas Berlin

25984643

http://www.hrvatskiglas-berlin.com/?p=167731

Konačno se dogodilo. Nije moglo završiti drugačije. Moj zet je napokon pokazao da nije sposoban voditi kućni budžet. Odletio je u minus.

Pokušavamo analizirati kako se to dogodilo. On nerazumno tvrdi da ga je uništila naknadna legalizacija konobe, da je puničin automobil trebao nove gume, da kći nije trebala kupovati novu odjeću ove zime. Uglavnom, čini se da hoće krivicu baciti na najslabije.

Koji mu je vrag bio da traži legalizaciju nekoliko bespravno dograđenih metara konobe, kada se to nije moglo uočiti? Na krov konobe posijala sam travu i onaj nesretni avion koji je snimao iz zraka, nije mogao slikati ništa nego travu. Ali on, moj zet, zadrti legalist, morao je to prijaviti.

Jasno je da sam trebala nove gume, a jasno je i da kći ne može uokolo hodati u starim krpama. Zato mu taj dio troškova velikodušno opraštamo. Bio je neophodan. Ali što je s paprikom? Pitate, kakvom paprikom? Onom koju je on kupio neki dan da napravi prilog uz meso. Bila je to jedna velika, krasna, crvena paprika, kupljena van sezone, što je, složit ćete se, potpuno neodgovorno, rasipničko ponašanje. I to je to. Paprika je kriva za minus.

Sada raspisujemo kućne prijevremene izbore da vidimo tko će preuzeti budžet. Nagovaram kćer da glasuje za mene. Obećavam joj brda i doline. Toga barem ima u našim krajevima. Ali, ona je tvrd orah. Ne pomaže ni to što obećavam da neću kupiti papriku van sezone. Da ću biti fiskalno odgovorna. Povećat ću im poreze i smanjiti rashode. Pa moraju shvatiti da moje nove gume nužno zahtijevaju i  novi automobil.

Marija Juračić

 

17 komentara za "Marija Juračić “Paprika” – Hrvatski glas Berlin"

  1. Ivica Grgić
    16/01/2017 at 8:05 am Permalink

    Haha,odlično,posebno dio u kojem navodiš da si posijala travu na krov konobe 🙂 Najlakše je otići u minus, ja već 8 godina nisam ušao u minus,kod nas važi ona izreka..pokrij se koliko ti je dugačka deka 🙂
    Pozdrav Marija!

  2. gabriel
    16/01/2017 at 9:47 am Permalink

    Uf… veliko ti hvala. Otvorila si mi oči. Sada ću dvostruko više izbjegavati i da pogledam na papriku kada odem u trgovinu.

  3. Marija
    16/01/2017 at 10:38 am Permalink

    Ivice, travu sam zaista bila posijala na krov i ta bi konoba prošla nezapaženo da moj muž nije kao ovaj zet iz crtice. Hoće mirno spavati. Sada je spavam nemirno, a tih nekoliko kvadrata mogla su lijepo proći kao zelena površina.:)

  4. Marija
    16/01/2017 at 10:47 am Permalink

    Gabrijele, priča je nastala, dok je moj zet plovio na jednom hrvatskom trabakulu još dok je obavljao praksu. Gazda je za doručak stavio posadi mali pijat sa nešto salame i kruh. Zet je došao prvi i sve smazao. Nastala je uzbuna jer to je trebalo nahraniti desetak ljudi. Zet je priznao da je napravio sendvič, a gazda je prijekorno vrtio glavom i govorio: Sendvič si napravio? Kao da je sendvič poseban luksuz. Tako je nastala moja paprika.:)

  5. mirko1
    16/01/2017 at 12:13 pm Permalink

    “Bila je to jedna velika, krasna, crvena paprika, kupljena van sezone, što je, složit ćete se, potpuno neodgovorno, rasipničko ponašanje. I to je to. Paprika je kriva za minus.

    Sada raspisujemo kućne prijevremene izbore da vidimo tko će preuzeti budžet. Nagovaram kćer da glasuje za mene. Obećavam joj brda i doline. Toga barem ima u našim krajevima. Ali, ona je tvrd orah. Ne pomaže ni to što obećavam da neću kupiti papriku van sezone. Da ću biti fiskalno odgovorna.”

    Svejedno je – jesam li nasumično ili ciljeno izdvojio ovaj dio… jer dok te čitam u zadnjih par dana u ovakvom izdanju čujem kako jedan moj dvojnik kaže: Tko zna ZNA! S njim se slažem. Ipak od toga slažem li se s njim ili ne ti nemaš koristi, a od toga da uživajući čitam ove zanimljive i duhovite zapise – imaš koristi. To progovara moja Garancija da si svestrana umjetnica, te da u ovo uvjetno rečeno lijepo sarajevsko jutro imam dodatni motiv da s nekim spontanim, gotovo spokojnim žarom, radim ono što najviše volim – poslije xy – čitam i pišem.
    Veliki pozdrav i sve pohvale s kontinenta:)

  6. Marija
    16/01/2017 at 12:43 pm Permalink

    Mene zaista obraduju ovakvi komentari. Volim ljudima razvedriti dan. Čini mi se da su onda tuge na Zemlji za jednu kapljicu manje, a to veseli ljude našeg soja. Kada netko spomene Sarajevo, sjetim se tebe, jer za mene – ti si Sarajevo:)

  7. Krebs
    16/01/2017 at 12:51 pm Permalink

    Marija, crtice su tako osvjezavajuce da velika pohvala ti ide jer ti si svestrana u svojim pisanjima…VP

  8. mirko1
    16/01/2017 at 12:55 pm Permalink

    Pamtit ću, Marija, ove lijepe riječi. Točno su pogodile cilj, ali to se ne odnosi na dio teksta koji me poistovjećuje sa Sarajevom. Da je moja malenkost Sarajevo jako je diskutabilno. No, jasno mi je u kakvom kontekstu to doživljavaš.

    Srdačan pozdrav, Marija 🙂 🙂

  9. Murtulica
    16/01/2017 at 12:56 pm Permalink

    Odlično Mare, posebno je orginalna ideja zelene površine 🙂
    LP:)

  10. Sanja Oblak
    16/01/2017 at 1:04 pm Permalink

    Kad tekst započne udarno, teško mu je do kraja održati isti tempo, a u ovoj humoreski ti započinješ udarno ali niti malo ne popuštaš, DAPAČE … ha, ha, … na kraju su me oborile s nogu one gume povezane s novim autom. Mare, Mare, ova je humoreska doista biser

    Moj duboki naklon 🙂 🙂 🙂

  11. marissa
    16/01/2017 at 6:46 pm Permalink

    Nimalo nisam sumnjala da imaš duha. Sve to sam prepoznala već u tvojoj poeziji (u kojoj ponajviše uživam). Duhovitost najviše dolazi do izražaja u tvojoj dijalektarnoj poeziji.
    Ove humoreske su odlične. A jesi našla čime ćeš zeta dokrajčit 🙂 Argument za pet 🙂 Paprikom 🙂
    Veliki nasmijani pozdrav draga Marija 🙂

  12. julija
    16/01/2017 at 6:50 pm Permalink

    Nemam ja, Marissa, ništa ptotiv moga zeta. Naime, ništa efikasnog:)

  13. marissa
    16/01/2017 at 6:53 pm Permalink

    Nisam ni mislila, pa to su humoreske, zar ne? Ili sam nešto pobrkala…

  14. julija
    16/01/2017 at 7:23 pm Permalink

    Ma jasno, Marissa. Meni su moja oba zeta posebno dragi, jedino svaki misli da se humoreska odnosi na onog drugog. Ipak, nisu mi oni inspiracija, nego neke pojave u Lijepoj našoj. A ima ih na svakom koraku. Uz Mihine humoreske, također o zetovima, možda nekada nastane i knjiga. No, aktualno brzo prođe pa je sada najbolje ovako objavljivati:)

  15. Suzana Marić
    16/01/2017 at 7:31 pm Permalink

    Marija draga, sretna si što imaš takve zetove . I ja se sa svojim moram pohvaliti, puna mu je kapa ( šešir) kojekakvih gluposti, a maglu mi prodaje svaki dan ,preko telefona 🙂 Humoreska je odlična !

  16. katarinab
    16/01/2017 at 8:38 pm Permalink

    Marija, priznajem već si me oduševila s “Paprikom” na portalu Hrvatski glas Berlin gdje sam je prvi puta pročitala. Volim ljude koji imaju humora, a ti ga imaš na pretek i to dovoljno da nam uistinu razvedriš dan. Hvala ti.

    Veliki pozdrav i lijepu večer ti želim! 🙂

  17. Marija
    16/01/2017 at 8:47 pm Permalink

    Suzana, Katarina, veseli me nasmijati vas. Jako!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.