Pri glasu plesačice vreme sutona svetlih,

pevajuća tišina na rečnim putevima,

podignuti bičevi za nezadrživi stih,

pod krilima obrva sjaj u crnim očima.

.

U danu lučezračnom dotaći se kumira,

dveri u tamnoj noći pred vrelinom zidova,

unutar smrtnog tela let duše do efira,

jednim vencem venčani sred nebrojenih snova.

.

Poput Lune samotna brodeći ulicama,

kod gaja besanoga izbrisano sećanje,

dok guču golubovi nevidnim obalama,

zaštite beli znamen pred rukom za gatanje.

.

Celov krilate žene pri daru nebesima,

zeleno u baštama vremenom se obnavlja,

grlo poput slavuja likuje pred zvonima,

venčić nezaboravka Suncu ponad potkrovlja.

.

Spram dva tamna Meseca srdašca uzdrhtala,

za poj osuđenika kapi plamene smole,

umorna od pevanja tvoje duše obala,

za oganj spremna ruka spram crvene kupole.

.

Pred ključevima noći sudbonosna vremena,

lebdeći nebosvodom vojska mladih Angela,

za duh inspiracije ispred slova zgažena –

ni ljubavi ni slave, stih za šaku pepela.