Jedna za malo veselije uz čašicu

 

Jedna stara birtija

Na sred mog sokaka

Kako da je obiđem,

Jadna li mi majka.

 

Zar sam možda za to kriv?

Kraj nje moram proći

Ne ću ući kažem sebi,

Moram kući poći.

 

Birtija me poziva:

„Samo malo uđi

Ne će nitko ništa znat,

Nismo valjda tuđi.“

 

Jedna mala rakija

Ne će da mi škodi,

Prva drugu zove

Bože oslobodi.

 

Prijatelji plaćaju

Kako da odbijem,

Runde se zaredale

Kako da ne popijem?

 

Tako prođe c’jeli dan

Pa i pola noći

O kako sam nakresan

Kako kući doći?

 

Zaboli me glavurda,

Noge držat ne će,

Jezik mi se sapleo

Mozak malo skreće.

 

E birtijo, birtijo

Za sve si ti kriva

Bit ću sretan bude li

Glava sutra živa.

 

Prijatelji moji dragi

Kući me donijeli

Al’ ih žena ispsovala

Jaosiga meni.

 

O birtijo, birtijo

Ti si moja mora

U tebi sam doček’o

Već stotine zora.

 

Bolovali danima

I glava i stomak

A i žena urlala:

„Nisi više momak.

 

Sveca li ti mamina

Još jednom zaruži,

Ostavljam te birtiji

Pa se sa njom druži“.

 

Copyright    (c)     autor: Đurđica Brčić